Znamenitost prijatelja

Znamenitost prijatelja

 

Znamenitost prijatelja
 
 
 
          Jedna od nevolja i teškoća u periodu skritosti je udaljenost ši'ija od svog voč‘e kao i onemogućenost vič‘anja njegovog prelepog lica (lepšeg i od lica Jusufa -neka je mir na njega-). Od početka perioda skritosti očekivači njegove pojave su uvek tugovali jer nisu mogli da vide njegovu veličanstvenost i patili su zbog odvojenosti od njega. Treba napomenuti da su ši'ije u periodu kratke skritosti kontaktirali sa predvodnikom epohe -neka je mir na njega- preko njegovih specijalnih zamenika i poneki od ši'ija su uspevali da ga vide kao što je o tome rečeno u mnogim prenosima. U periodu duge skritosti u kojem je došlo do potpune predvodnikove skritosti prekinuti su spomenuti kontakti i odložena je mogućnost vič‘anja njegove veličanstvenosti na uobičajeni način i uz pomoć specijalnih osoba.
          Pored toga, mnogi učenjaci su ubeč‘eni u to da je i u ovom vremenu moguće vič‘anje tog obasjanog meseca i kako se kaže, to se često puta dešavalo. Poznate su priče vič‘anja predvodnika od strane nekih uglednih ljudi kao što su 'Alame Bahrul 'Ulum, Mukades Ardabili, Sejid Ibn Tavus i još neki drugi. Te priče su prenete u ponekim poznatim knjigama.[1]
          Neophodno je da se u vezi teme vič‘anja predvodnika epohe -neka je mir na njega- obrati pažnja na sledeće napomene.
          Prva napomena je to da se vič‘anje predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- ponekad dogač‘a u trenucima najvećih teškoća ljudi, a ponekad u normalnim situacijama bez ikakvih teškoća. Jasnije rečeno ta vič‘anja se u nekim slučajevima dešavaju da bi predvodnik spasio osobe koje su zapale u nevolje i koje osećaju samoću. Kao primeri ove vrste vič‘anja su slučajevi kada ljudi zagube put u različitim mestima (npr. na putu ka božijoj kući) pa ih predvodnik Mehdi -neka je mir na njega- ili neko od njegovih iskrenih prijatelja spasi iz te zagubljenosti i lutanja. Većina vič‘anja predvodnika su takve vrste.
          U drugim slučajevima vič‘anja predvodnika se dešavaju u normalnim situacijama i takve osobe vide predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- zbog svoje specijalne duhovne vrednosti.
          S obzirom na napred navedenu napomenu očigledno je da se ne mogu prihvatiti svačije izjave u vezi vič‘anja njegove veličanstvenosti.
          Druga napomena je to da su u toku duge skritosti a naročito u sadašnje vreme, poneke osobe izjavile da su videle predvodnika epohe -neka je mir na njega-, čime su hteli da skrenu pažnju ljudi na sebe i da dobiju prioritet i korist, i tako su povukli mnoge u stranputicu i zalutalost u vezi svog ubeč‘enja. Oni putem preporučivanja ljudima da izgovaraju nekakve molitve i da obavljaju posebne radnje što većina od njih nema nikakvog temelja i oslonca, i putem pozivanja ljubitelja vič‘anja na učestvovanje na beskorisne sastanke, obećavaju tim ljudima da i oni mogu videti božiji dokaz -neka je mir na njega-. Oni tim potezom, vič‘anje skritog predvodinka pokazuju da je to nekakva prosta stvar i da svi mogu uspeti u tome. Bez sumnje, sveti predvodnik je po božijoj odredbi u potpunoj skritosti i ne pokazuje se osim malom broju osoba kojima je jedini spas direktna naklonjenost te manifestacije božije milosti i ljubaznosti.
          Treća napomena je to da je vič‘anje predvodnika moguće samo u slučaju kada predvodnik epohe -neka je mir na njega- svojom dalekosežnošću htedne da do toga doč‘e. Zbog toga ukoliko i pored nečije jake volje i želje i pored njegovog truda za vič‘anjem predvodnika ne doč‘e do toga, ne treba se obeznaditi i ne treba to da se uzme za dokaz ne naklonjenosti i ne ljubaznosti predvodnika prema takvoj osobi. Takoč‘e ukoliko neko uspe da vidi njegovu veličanstvenost, to vič‘anje ne mora biti dokaz da je takva osoba dostigla savršenstvo po pitanju svojih štovanja Boga i (nekakvih) uzvišenih vrlina.
          Iz rečenog se može zaključiti to da iako je vič‘anje sijajuće lepote predvodnika epohe i razgovor sa tom voljenom osobom svih srca, velika sreća, ipak treba znati da naši predvodnici a naročito sveti predvodnik epohe -neka je mir na njega- nije zatražio od ši'ija da pokušaju da ga vide niti je zatražio da radi ostvarenja njihovog željenog vič‘anja, ostaju budni i po 40 noći ili da se izdvajaju na pustim mestima, već se iz mnogih iskaza besprekornih predvodnika -neka je mir na njih- može shvatiti da su preporučivali ši'ijama da se uvek sećaju na svetog predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- i da mole Boga za njegovo svitanje, zatim da pokušavaju da svojim govorom i ponašanjem pridobiju njegovo zadovoljstvo, i da se kreću stazom njegovih uzvišenih ciljeva da bi na taj način što brže bio pripremljen domen pojave te ljudske nade i da bi se svet okoristio od njegovog blagodarja.
          Predvodnik Mehdi -neka je mir na njega- je rekao:
          "Mnogo molite (Boga) da ubrza svitanje jer to je vaše svitanje."[2]
          Ovde je povoljno da se prenese interesantan slučaj vič‘anja predvodnika od strane Hadži 'Ali Bagdadi-ja koji je bio od dobrih ljudi i iskrenih vernika svog vremena, i da ne bismo mnogo odužili u vezi toga ovde ćemo preneti najkraće i najvažnije crte toga.
          Taj dobri i poštovani čovek je često išao iz Bagdada u Kazimejn radi zijareta (tj. radi obilaska svetih mezareva) dvojice veličanstvenih predvodnika: svetog Kazima i svetog Dževada -neka je mir na njih-. Hadži 'Ali Badadi kaže: imao sam jednu količinu humsa i imovine i otišao sam u dominantni grad Nedžef i 20-et tumana od toga sam dao učenjaku i fakihu šejh Ensariju, takoč‘e 20-et tumana sam dao učenjaku i fakihu šejh Muhamed Husejn Kazimiju, 20-et tumana sam dao ajetullah šejh Muhamed Hasan Šuruki-ju i odlučio sam da 20-et tumana dam i ajetullah Ali Jasin-u nakon što se vratim u Bagdad i u četvrtak sam se iz Nedžefa vratio u Bagdad. Odatle sam najpre otišao u Kazimejn i posetio sam dva veličanstvena predvodnika, a potom sam svratio u kuću ajetullah Ali Jasin-a i uručio sam mu deo od onih 20-et tumana, uzevši dozvolu od njega da ostatak dajem malo po malo ili njemu ili nekome kome je to potrebno. Insistirao je da ostanem kod njega, ali zbog nužnih poslova sam se izvinuo, pozdravio se sa njime i pošao ka Bagdadu. Kada sam prešao jednu trećinu puta sreo sam jednog odvažnog i staloženog Sejida. Imao je zeleni turban na glavi a na obrazu mu se video crni ben. Išao je ka Kazimjnu (najverovatnije) na zijaret. Prišao mi je i pozdravio me stegavši mi čvrsto ruku. Potom me zagrlio, privukao svojim prsima, izjavio mi dobrodošlicu i rekao: "Nek bude sa srećom, gde si to pošao?" Odgovorio sam mu: "Obavio sam zijaret i sada se vraćam u Bagdad. Rekao je: "Sada je uoči petka, vrati se u Kazimejn i večeras ostani tamo." Rekao sa mu da ne mogu pa mi je uzvratio: Možeš! Vrati se da posvedočim da si ti od prijatelja mojeg pretka, voč‘e uverenih -neka je mir na njega- i da si ti od naših prijatelja, jer to svedoči i šejh Ali Jasin (kao što) Bog kaže:
          ."..Uzmite dve osobe za svedoka."[3]
          Hadži 'Ali Bagdadi priča dalje: Pre toga sam zatražio od ajetullah Ali Jasina da mi napiše potvrdu u kojoj će posvedočiti da sam od ši'ija i ljubitelja porodice božijeg Poslanika -neka je mir na sve njih-, pa da tu potvrdu (pred smrt) stavim u svoj ćefin.
          Pitao sam (tajanstvenog) sejida: "Odkud ti mene poznaješ i kako možeš da posvedočiš to u vezi mene?!" Rekao je: "Kako može neko da ne poznaje (poput tebe) osobu koja mu daje pravo u potpunosti?!" Pitao sam ga: "Kakvo pravo?" Odgovorio mi je: "Ono pravo koje si dao mom zastupniku." Upitao sam ga ko je njegov zastupik pa mi je rekao da je to šejh Muhamed Hasan. Začuč‘eno sam ga upitao: "Zar je on tvoj zastupnik?" i odgovorio mi je potvrdno.
          Začudio sam se svemu tome. Pomislio sam da je meč‘u nama od ranije postajalo prijateljstvo koje sam zaboravio, jer u prvom našem susretu me je oslovio imenom. Tada sam pomislio da očekuje da mu uručim deo humsa kojeg sam imao, jer je on sejid od potomaka božijeg Poslanika -neka su blagoslovi božiji na njega i na njegovu porodicu-. Iz tog razloga sam mu rekao: "Deo vašeg prava (koji ste potomci božijeg Poslanika) je kod mene, i dobio sam dozvolu od šejh Ali Jasina da to podelim." Nasmešio se i rekao: "Da! Deo našeg prava si uručio našim zastupnicima u Nedžefu." Upitao sam ga:" Dali mi je taj posao prihvaćen od strane Boga?" Odgovorio mi je potvrdno.
          Zapitao sam se kako ovaj sejid naziva svojim zastupnicima najveće sadašnje učenjake i onako zbunjeno, smetnuo sam da ga pitam o tome.
          Kasnije sam ga pitao: "O moj voč‘a! Da li je tačno to što se govori da će ko god zijareti predvodnika Husejna -neka je mir na njega- uoči petka, biti sačuvan (od božije patnje)?" Odgovirio mi je pozitivno i tada sam primetio da su mu se sakupile suze u očima i počeo je da plače. Malo potom, ugledao sam da smo u čistom haremu Kazimejnu iako nismo prošli sokacima i putevima koji vode ka njemu. Zaustavili smo se pored ulaznih vrata i on mi reče: "Prouči zijaret!" Odgovorio sam mu: "O moj voč‘a, ja ne učim lepo." Upitao me je: "Hoćeš li da je učim a ti da me pratiš u molitvi" i složio sam se sa time.
          Započeo je molitvu pozdravima Poslaniku i svim predvodnicima redom. Posle čestitog imena predvodnika Hasana 'Askerija -neka je mir na njega- okrenuo se prema meni i upitao: "Poznaješ li prdvodnika svojeg doba?" Rekao sam mu: "Kako da ga ne poznajem." Rekao mi je: "Pa pozdravi ga onda." Tada sam proučio:
          "Pozdrav tebi o božiji dokazu, o vlasniče vremena, o Hasanov sine!"
          Nasmešio se i rekao:
          "Pozdrav tebi (o Hadži 'Ali), i nek je božija milost i blagodat Njegova na tebe."
          Zatim uč‘osmo obojica u harem gde smo poljubili mezar. Rekao mi je: "Prouči zijaret!" Odgovorio sam mu (kao i ranije) "O moj voč‘a, ja ne učim lepo." Upitao me je: "Hoćeš li da ti ja proučim?" složio sam se sa time. Proučio je zijaret poznat po imenu "Eminullah" i potom rekao: "Da li zijaretiš mog predaka Husejna -neka je mir na njega-?" Kazao sam: "Da! Večeras je uoči petka i dobro je da se zijareti prdvodnik Husejn -neka je mir na njega- (tj. da mu se prouči dova)." Sejid je proučio poznati zijaret namenjen prdvodniku Husejnu -neka je mir na njega- i kada je pristiglo vreme za akšam namaz pozvao me je da klanjamo zajedno. Posle završenog namaza izgubio sam ga iz vida i koliko god sam se okretao nije ga bilo.
          Došao sam sebi i prisetio se da me je taj sejid oslovio imenom, zatražio da se sa njim vratim u Kazimejn i vratio sam se (protiv svoje volje), velike učenjake i fakihe je smatrao svojim zastupnicima i na kraju je nestao. Posle ovih sećanja sam shvatio da je taj sejid bio niko drugi nego lično sveti pedvodnik epohe -neka je mir na njega-, i šteta što sam se toga kasno setio.[4]
 
 

[1]Obratiti se knjizi "Skrovita bašta i blistava zvezda" (Dženetul Meva ve en Nedžmu Sakib) od Muhadis Nuri-ja.
[2]Savršenstvo vere (Kemalu Din), tom 2, odeljak 45, hadis 4, str. 239.
[3]Sura Bekare, sjet 282.
[4]Okeani svetlosti (Biharul Envar), tom 53, str. 315; kao i Skrovita bašta i blistava zvezda (Dženetul Meva ve en Nedžmu Sakib), priča 31.

Komentari

Ostavite komentar

* Polja označena zvjezdicom svakako moraju vrijednosti.