Patologija Mehdistva

Patologija Mehdistva

vezani članci

 

PATOLOGIJA MEHDISTVA
 
 
Uvod
         
          U svakoj kulturnoj i naučnoj ustanovi su moguća oboljenja koja stvaraju prepreku za prosperitet i razgranjavanje te kulture i nauke. Takoč‘e versku kulturu isto to može da zadesi pa da na taj način uspori daljni tok njenog razvoja ka savršenstvu. Bavljenje temom "verska patologija" (patologija je nauka o bolestima i njihovim pojavama) vodi ka spoznaji tih oboljenja i načina suprostavljanja njima.
          Poželjno je da u ovom poglavlju razmotrimo one stvari koje su u vezi oboljenja bistre Mehdijske kulture i da se na taj način upoznamo sa njima i da otkrijemo način suprostavljanja istima kao i način njihovog neutralizovanja i otklanjanja.
          Nemarnost u vezi bolesti Mehdijske kulture je razlog slabljenja ljudskih, naročito mladalačkih uverenja u postojanje predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- kao i umanjenost različitih dimenzija njegove spoznaje. Takoč‘e to može biti i razlog naklonjenosti ljudi ka iskvarenim ustanovama. Iz tog razloga spoznaje tih oboljenja, očekivatelje veličanstvenog predvodnika vodi u izbavljenje iz stranputica kako u uverenjima tako i u delima.
          U ovom poglavlju ćemo razmotriti glavne bolesti Mehdijske kulture, pod različitim naslovima.
 
Neispravno shvatanje
 
 
          Neke od glavnih bolesti Mehdijske kulture su neispravna tumačenja i shvatanja pojedinih tema te islamske kulture. Pogrešna ili krnjava objašnjenja prenosa su razlog netačnog shvatanja. U nastavku ćemo navesti neke od tih primera.
          1.) Neispravno tumačenje pojma "Intizar" (tj. iščekivanje) vodi ka sumnjičenju da ako će predvodnik očistiti svet od izopačenosti onda nam nije dužnost da mi otklanjamo lošosti i grubosti. Moguće je da zbog tog tumačenja ponek pomisli da radi brže pojave predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- treba što više širiti nemoral i nevrlost. Takav način razmišljanja je nasuprot gledišta časnog Kur'ana i porodice božijeg Poslanika -neka je mir na njih- koje glasi da je nareč‘ivanje na dobro i odvraćanje od zla jedno od glavnih dužnosti i obaveza svih muslimana.
          Osnivač islamske republike Irana, Ruhulah Homeini je to gledište kritikovao na ovaj način:
          "Kad bismo mogli i kad bi imali takvu snagu, trebali bi da uklonimo sva nasilja i tiranije, jer to je naša verska dužnost i obaveza, ali to je nemoguće za nas. Sveti Mehdi -naka je mir na njega- će obaviti taj posao i ispuniće svet pravdom što ne znači da se vi (koji sada živite) odreknete od toga i da smatrate da to nije vaša obaveza."[1]
          Takoč‘e je dodao:
          "Da li mi treba da napustimo svoju dužnost odvraćanja od zla iako znamo da je to Kur'ansko nareč‘enje?! Da li mi treba da prekinemo sa nereč‘ivanjem na dobro i da širimo grehe da bi se pojavio sveti predvodnik Mehdi -neka je mir na njega-?!"[2]
          Treba napomenuti da je na početku šestog dela (iz trećeg poglavlja) pod nazivom "Bujno iščekivanje" već rečeno u vezi ispravnog značenja pojma "Iščekivanje".
          2.) Neki prenosi su shavćeni na egzoterijski način pa se tako misli da je svaka pobuna pre pobune predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- osuč‘ujuća i neprihvatljiva. Iz tog razloga se suprostavljaju islamskoj pobuni i revoluciji Irana koja je bila protiv nasilja i tiranije i kaja je bila sa ciljem sprovoč‘enja verskih obreda.
          Odgovor takvima je to da se sprovoč‘enje mnogih verskih obreda ne omogućava sem sa osnivanjem islamske vlade, kao što su uspostavljanja verskih sankcija i osveta, borba (tj. džihad) sa neprijateljima i opšte suprostavljanje izopačenosti. Zbog toga, pokušaj za osnivanje islamske vlasti je povoljan i prihvatljiv potez. Odvraćanje od pobuna što je spomenuto u nekim prenosima znači da ne treba učestovati u iskvarenim pobunama koje su bez božanskog motiva, kao što ne treba učestvovati ni u pobunama koje se odvijaju bez osvrta na povoljne uslove i domene niti da se učestvuje u pokretima čije voč‘e to nazivaju Mehdijskim pokretom. Iz rečenog se shvata da ovakvi prenosi ne poriču revolucije i pobune koje se vode sa ciljem ispravljanja ljudske zajednice.[3]
1.) Sledeća od bolesti Mehdijske kulture je potvaranje predvodnika
Mehdija -neka je mir na njega- u nemilosrdnog čoveka.
          Nasuprot misli ponekih ljudi da će predvodnik Mehdi -neka je mir na njega- svojom pravednom sabljom prouzrokovati more krvi i da će mnoge pobiti, predvodnik epohe je manifestacija božije ljubavi i milosti. On će kao uvaženi božiji Poslanik -neka su blagoslovi božiji na njega i na njegovu porodicu- blistavim rečima i čvrstim argumentima najpre sve ljude javno pozvati da prihvate islam i Kur'an i mnogi će učiniti tako i pridružiće mu se. Tada će se predvodnik okrenuti sablji zbog tvrdih i okorelih neprijatelja koji ne budu hteli da prihvate istinu i koji su nepopravljivi.
 
Požurivanje pojave
 
 
          Jedna od glavnih bolesti Mehdijske kulture je prenagljenost u vezi pojave predvodnika. Pojam "prenagljenost" (Isti'džal) označava žurbu i htenje nečega pre odreč‘enog roka i pre uspostavljanja neophodnih uslova i domena. Užurbani ljudi zbog slabosti svoje duše i zbog svog nedovoljnog kapaciteta, gube sopstvenu stabilnost i smirenost tako da bez pažnje na uslove žude da se što pre ostvari ono što žele.
          U bistroj Mehdijskoj kulturi, u vezi iščekivanja skritog predvodnika je rečeno da pravi očekivatelji stalno žude za pojavom i sa velikom ushićenošću iz sveg srca zahtevaju pojavljivanje predvodnika. Oni se puno mole za ubrzano svitanje, ali ne žure sa time i koliko god da potraje period skritosti i da se oduži iščekivanje, i dalje će očuvati svoju strpljivost i smirenost. Takvi će pored svoje ogromne želje za pojavom biti u potpunosti poslušni božijoj odredbi i Njegovim zahtevima, trudeći se da uspostave sve neophodne domene za tu pojavu i na tom putu će ostati dosledni.
          Abdur Rahman b. Kesir priča: Sedeo sam kod predvodnika Sadika -neka je mir na njega- i ušao je Mehrem i rekao: "O moj voč‘a! Kaži mi kada će se dogoditi očekivani dešaj?" Predvodnik mu je odgovorio: "O Mehreme! Odreč‘ivači vremena za to lažu, užurbani ljudi će biti uništeni, a pokorni će biti spašeni."[4]
          Odvraćanje od žurbe i hitnje u vezi predvodnikove pojave je iz razloga što se nakon toga u očekivatelju stvara obeznač‘ujući mantalitet. On tada gubi svoju strpljivost i smirenost, pokornost mu se pretvara u tužakanje i žaljenje i uzruja se zbog kašnjenja pojave. Ta bolest postepeno prelazi i na druge i ponekad zbog prenagljenosti u vezi pojave se počinje sa poricanjem i negiranjem predvodnikovog postojanja.
          Treba reći da je poreklo požurivanja pojave kod ponekih ljudi to što neznaju da je pojava jedna od božijih tradicija koja će se ostvariti kao i sve ostale tradicije nakon uspostavljanja svih faktora i domena. Iz tog razloga, takvi ljudi žure sa pojavljivanjem.
 
Odreč‘ivanje vremena pojave
 
 
          Jedna od bolesti Mehdijske kulture je to da poneki ljudi sami odreč‘uju vreme pojave iako je to skriveno za njih. Verski pedvodnici su u svojim prenosima svim snagama odvraćali od takvih postupaka i one koji se bave time su nazvali lažovima.
          Neko je pitao predvodnika Bakira -neka je mir na njega- da li se zna tačno vreme pojave pa mu je odgovorio:
          "Osobe koje prognoziraju vreme pojave lažu", i ovo je tri puta rekao.[5]
          Pored ovakvih prenosa opet poneki (svesno ili nesvesno) odreč‘uju vreme pojave. Najmanja šteta koja se prouzrokuje time je osećaj obeznač‘enosti onih osoba koje poveruju u ta lažna prognoziranja kada se uvere da to nije bilo tačno.
          Iz tog lazloga istinski očekivatelji pojave treba da se klone od zamki takvih varalica i prevaranata kao i da se uzdaju jedino u božije odreč‘enje povodom toga.
 
Komparacija znakova pojave sa zasebnim aplikacijama
 
 
          U mnogim prenosima su u celini navedeni raznorazni znaci pojave predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- ali nisu jasni pojedini detalji njihovog dogač‘aja niti su jasne njihove specifičnosti. Ta činjenica je uzrokovala mnoga individualna shvatanja i tumačenja. Poneke osobe se trude da uporede znake pojave sa trenutnim dešavanjima i na osnovu takvih komparacija dolaze do svojih zaključaka da je vreme pojeve blizu.
          To je takoč‘e jedno od mogućih oboljenja Mehdijske kulture, koje vodi ka obeznač‘enju i sumnjičenju u pojavljivanje predvodnika. Na primer kada neko Sufijanijevu ličnost uporedi sa nekom osobom i ustvrdi da je to on ili kada neko u vezi Dedžala iznese nelogične iskaze i na osnovu toga nagovesti da će pojava ubrzo uslediti, i kada se ljudi uvere da se to nije desilo ni nakon prolaska više godina, tada će grupa od njih zapasti u zabludu i stranputicu i posumnjaće u svoja ispravna uverenja.
 
Iznošenje nevažnih tema
 
 
          U bistroj i jasnoj Mehdijskoj kulturi postoje mnoga načela i kazivanja u vezi kojih treba obratiti posebnu pažnju. Ona, imaju veliki uticaj pri informisanju ši'ija i veoma su važna za odreč‘ivanje načina i stila njihove (tj. ši'ijske) delatnosti u periodu skritosti.
          Nekad se vidi da se poneke osobe i naučni skupovi u svojim diskusijama, člancima, časopisima ili na raznim konferencijama bave temama koje su nebitne i nevažne i često izazivaju suvišne sumnje i neosnovana pitanja kod očekivatelja pojave.
          Kao primer tome, može se navesti tema "poseta predvodniku epohe" u kojoj se podstiče i poziva ka toj temi na preteran način. Takvi poslovi imaju loš rezultat i uzrokuju obeznač‘enje a ponekad i demantovanje predvodnika. Ono što se u prenosima previše naglašava je kretanje na putu zadovoljstva predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- i na putu sleč‘enja njega kako u govoru tako i u ponašanju. Iz tog razloga je jasno da u vreme predvodnikove skritosti, treba da se razjasne dužnosti očekivatelja tako da u slučaju susreta sa predvodnikom on bude zadovoljan u vezi poslova tih ljudi.
          Ima još primera pomenutih nevažnih tema koje treba da ustupe mesto uticajnim i korisnim temama u životu očekivatelja kao što su pitanja: da li je imao bračnu vezu, ima li decu, gde živi i slično tome. Kazivanja u vezi faktora i domena pojave su mnogo važnija od ovakvih kazivanja, jer upoznavanje uslova pojave predvodnika podstiče njegove sledbenike na kretanje u pravcu ostvarivanja tih domena.
          Treba dodati i to da je za shvatanje teme Mehdijstva potreban sveopšti uvid, što se odnosi na to da u toku diskusije na tu temu treba imati na umu sva načela Mehdijstva. Neke osobe ponekad u svojem tumačenju pojedinih prenosa, bez osvrtanja na druge prenose dolaze do netačnih zaključaka u vezi Mehdijstva, kao na primer što obraćanjem pažnje samo na prenose koji govore u vezi dugotrajne pobune i prekomernog prolivanja krvi, zamišljaju skritog predvodnika previše strogim čovekom i to je zato što nisu obratili pažnju i na ostale prenose koji ukazuju na njegovu ljubaznost i blagost i koji porede Mehdijev metod i moral sa stilom njegovog uvaženog pretka Muhameda -neka su blagoslovi božiji na njega i na njegovu porodicu-. Jasno je da obraćanje pažnje na obe vrste prenosa vodi ka činjenici da će predvodnikov odnos sa svim istinoljubivim ljudima (a posebno sa njegovim ši'ijama) biti poput mora ljubaznosti, nežnosti i prijatnosti, i njegova osvetnička sablja će kažnjavati nasilnike i njihove sledbenike.
          Iz rečenog se shvata da dijalog na temu Mehdijstva zahteva neophodnu naučnu podlogu i oni koji ne budu posedovali takvu osobinu ne mogu pristupiti tom sučeljavanju, jer njihova umešanost u to može da nanese Mehdijskoj kulturi neizlečiva oboljenja.
 
Lažni izjavitelji
 
 
          Jedna od bolesti Mehdijske kulture je pojavljivanje lažnih izjavitelja koji su govorili u svoju korist. U toku perioda skritosti predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- neki ljudi su lažno izjavljivali da su u neposrednoj vezi sa njim i da im je on dodelio titulu specijalnih zamenika.
          Predvodnik epohe -neka je mir na njega- je u svom poslednjem pismu upućenom četvrtom specijalnom zameniku, rekao:
          "Umrećeš za šest dana, zato dovrši svoje poslove i za svoga zamenika nikoga ne odreč‘uj, jer nastupa doba duge i potpune skritosti... u buduće, neki od mojih sledbenika će lažno izjavljivati da su me videli (i da su u neposrednoj vezi sa mnom). Znajte da ko god ustvrdi da me je video pre Sufjanieve pobune i pre nebeskog krika, on je lažov."[6]
          Iz ovog prenosa se podrazumeva da je dužnost svakog obaveštenog ši'ije da demantuje lažne izjavitelje koji tvrde da su u kontaktu sa predvodnikom ili da su njegovi specijalni zamenici i da spreči prodor i propagandu takvih osoba.
          Neki od tih lažova imaju hrabrosti da posle svoje izjave u vezi zameništva, ustvrde čak i da su oni obećani Mehdi, da bi nakon toga, pokušali da osnuju svoj lični pravac i svoju sektu. Na taj način su uspostavili povoljnu klimu za zabludu mnogih ljudi.[7] Razmatranjem istorijata takvih grupica i sekti, postaje jasno da su mnoge od njih nastale sa podrškom od strane pojedinih kolonijalnih režima i uz njihovu pomoć su mogli da se šire.
          Jasno je da osnivanje takvih zalutalih sekti i zabludelih grupa i pristupanja nekih ljudi takvim izjaviteljima u vezi Mehdijstva ili zameništva predvodnika epohe je zbog nedovoljne upućenosti i pomanjkanja znanja kod pojedinaca. Ukoliko je preterana žudnja za susretanjem sa predvodnikom, bez dovoljnog znanja i obaveštenosti u vezi Mehdija -neka je mir na njega-, i ukoliko uzrokuje nemarnost prema lažnim izjaviteljima, u tom slučaju će još više olakšati put za takve izjavitelje.
          Iz rečenog se shvata da ši'ije koje očekuju svog predvodnika treba da se sa neophodnim znanjem u vezi bistrih i jasnih načela Mehdijstva, sačuvaju od mnogobrojnih zamki postavljenih od strane varalica i prevaranata. Takoč‘e treba sa sleč‘enjem ši'ijskih elitnih učenjaka da se kreću svetlom stazom njihovog pravca.
 
 

[1]Svetlosni članci (Sahifeje nur), tom 20, str. 196.
[2]Ibid.
[3]Više o ovome se može videti u knjii "Svetski pravednik" od Ibrahim Amini-ja, str 254-300.
[4]Kafi, tom 2, str. 121.
[5]Skritost (Gajbet) od Tusija, hadis 411, str. 426.
[6]Savršenstvo vere (Kemalu Din), tom 2, odeljak 45, hadis 45, str. 294.
[7]Jedna od takvih je sekta "Babijet" čiji je osnivač 'Ali Muhamed Bab. On je najpre izjavio da je Mehdijev specijalni zamenik, pa je rekao da je lično obećani Mehdi da bi na kraju ustvrdio da je božiji poslanik. Ta zalutala sekta je bila uzrok osnivanju jedne druge sekte po imenu "Behaijet".

Komentari

Ostavite komentar

* Polja označena zvjezdicom svakako moraju vrijednosti.